Blog
četvrtak, veljača 18, 2010


Evo me opet...S novim zalaskom sunca...
 ja, evo, ustajem...
Gotovo sam zaboravila što sama sebi dugujem...
Još jedan izlet...
Još jednu šetnju između rubova očekivanog i neplaniranog...
Još jednu avanturu...u nizu...
Zarobljena i zaboravljena, mislili su, neću dugo...
Proždrijet će me plijesan i mahovina
...i postat ću kamena statua, šutljiva, nepomična...
Ahhh...Kakva slatka zabluda! 
Pustit ću ih da se uljuljkaju u svoju lažnu sigurnost...
iluziju... da su nedodirljivi, neranjivi, gospodari 
vlastitih navika i morala...(upitne kvalitete)...
Neka...nek se predaju niskim užicima smrtnika...
neka zaborave tko su zapravo...(ako su ikada znali...)
Moje strpljenje je bezvremensko...
Baš kao i ono što žele da budem...
Jedan antikni komad prošlosti...
Od kojeg se ne mogu sakriti...
segreti @ 17:30 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare